Dolazi Nova godina i svi će da vas smaraju kako treba da definišete ciljeve za sledeću godinu, i kako je od suštinske važnosti da to uradite što bolje.
Iz naslova možete da pretpostavite da se ja baš i ne slažem u potpunosti sa tim. 🙂
Ono što skoro niko od ljudi koji uče postavljanje ciljeva ne zna, jeste to da za preduzimanje akcije u smeru ostvarenja tih ciljeva nije dovoljno da znamo šta treba da radimo.
Kod njih jednačina izgleda otprilike ovako:
PROMENA=INFORMACIJA+AKCIJA
Ono što se zanemaruje jeste da mi nikad ne preduzimamo akciju zato što imamo informaciju, nego kada prevaziđemo svoje unutrašnje konflikte.
Ta nova, preciznija jednačina bi bila:
PROMENA=INFORMACIJA SPREMNOST+AKCIJA
Kako dostići tu tačku spremnosti?
Kada smo se prvi put upoznali preko uputstva koje ste preuzeli, videli ste koji su osnovni elementi našeg iskustva.
Za sve vas koji se ne sećate, u pitanju su misli, emocije, mentalne slike i telesne senzacije.
Svi naši interni konflikti i nepoželjna stanja sastoje se od ovog vezivnog tkiva.
Iako ciljeve na prvu loptu ne doživljavamo kao probleme, oni to po svojoj strukturi ipak jesu, pošto u odnosu na njih osećamo tenziju. Oni su nešto što u ovom trenutku nemamo, a želimo da imamo. Ta tenzija koja se javlja prema ciljevima nas gura prema akciji.
Pa čekaj, zašto nas onda novogodišnje odluke blokiraju?
Ono što ne vidimo sa druge strane, tenzija budi i sve naše stare šablone koji su uvezani u jedno gusto klupko sa tim akcijama.
Na primer, dosta ljudi se obaveže na to da će da smrša. To praktično znači da treba da preduzmu dve akcije: prvenstveno da se zdravo hrane, a onda i da povećaju fizičku aktivnost.
Sada će me treneri među vama optužiti da previše banalizujem, ali uzmite ovo samo kao primer. 🙂
Dakle, kada poželimo da smršamo, uz očigledne akcije koje treba da preduzmemo, bude se i sledeće komponente našeg iskustva:
- Sećanja na prethodne neuspehe koje smo doživeli kada smo hteli da postignemo isti cilj
- Ukus predobre pice iz Bucka
- Nezadovoljstvo izgledom našeg stomaka
- Jak otpor prema treningu
- Sladoled
- Ponovo sladoled
- Strah od nepoznatog
- Zakopana misao o tome da li će nas prijatelji posmatrati drugačije kad budemo mršaviji
- Opšti osećaj lenjosti
- Misao da nismo dovoljno uporni i disciplinovani
- Zaključak da generalno nismo dovoljno dobri za bilo šta
- [ostalo dopunite sami…]
Ko bi rekao da svaka akcija sa sobom nosi ceo ovaj paket…
Kako otvoriti paket i ostaviti ono što nam ne treba?
Iako sam ja sad nabrojao neke stvari koje su meni pale na pamet, svačiji paket izgleda drugačije. I njegov sadržaj ne možemo da znamo dok god ga ne otpakujemo.
Šta je to što je meni pomoglo da otpakujem gomilu prepreka sa kojim sam se suočio, a da ne uključuje samo to što su me zvali Debeli Miša? 😉
To je upravo PEAT metoda, koju sam zavoleo toliko da sam hteo da naučim sve ljude oko sebe kako da je koriste. Sada je znaju i moja mama, i devojka, i najbolji prijatelji. Prolaskom kroz procese sam ulazio u koren svakog problema na koji sam nailazio i uklanjao naboj sa svih njegovih komponenti. Principi koji čine PEAT su postali sastavni deo mog života i života ljudi koji su do sada prošli kroz moje obuke.
Ono što nam je svima važno jeste da imamo konkretan alat koji će da pomogne onda kada je stvarno teško. Meni je u jednom trenutku bilo dosta teoretisanja, i našao sam taj alat koji mi je dao sigurnost da mogu da se suočim sa svakom preprekom na koju naiđem.